Jedan od najvećih vodopada u Srbiji – vodopad Lisine, visok čak 25 metara, nalazi se u istočnom delu Srbije, u podnožju planine Beljanice, nadomak Resavske pećine. Predstavlja izuzetnu prirodnu lepotu za ovaj deo naše zemlje, i svake godine svojim veličanstvenim izgledom mami brojne turiste, kako iz Srbije, tako i iz inostranstva. U blizini vodopada, posetioci mogu uživati u razgledanju brojnih pećina, među kojima je i najpoznatija – Resavska pećina.

 

Vodopad Lisine je prema tipu nastanka akumulacioni vodopad, što znači da je nastao taloženjem nekog sedimenta, u ovom slučaju karbonatne stene – bigar. Ovaj velelepni spomenik prirode, okružen je livadama, pašnjacima i bogatom šumom. 

Vodopad je visok čak 25 metara, a nekada se smatrao najvišim u Srbiji, dok na Staroj planini nisu otkriveni novi, viši, slapovi. 

“Izvor “Veliko vrelo” se nalazi na oko 380 metara nadmorske visine i predstavlja jedno od najvećih gravitacionih kraških izvora”, kaže Ivana Pavlović, iz javnog preduzeća „Resavska pećina“, koje je upravljač spomenika prirode Lisine.

Izdašnost izvora je promenljiva u toku godine, a najviše zavisi od godišnjeg doba i padavina. Temperatura vode koja izvire iz kraških useka je 8°C, tokom cele godine.

“Iznad izvora se može pronaći veliki broj raznovrsnih biljnih i životinjskih vrsta kao što su poskok, šarke i smuk, ali i vodene zmije i potočne pastrmke duž rečnog toka”, kaže Ivana Pavlović, i dodaje da se u reci može pronaći i rečni rak, koji je poznat kao indikator čistoće vode.

“Reka u donjem toku prelazi preko nekoliko kraških kaskada i na kraju se spušta niz bigreni usek i sa visine od 25 metara pada u korito koje je smaragno-zelene boje”, dodaje ona.

“Cilj je da ove prirodne lepote sačuvamo i ulepšamo, kao i da smanjimo štetni ljudski uticaj, izgradimo bolju prilaznu stazu i vizitorski centar koji bi omogućio realizaciju brojnih naučnih istraživanja, ispitivanja, ali i skupova i konferencija”, navodi Ivana Pavlović.

Za kontrolu ljudskog uticaja, koji ako je neregulisan može biti jako štetan, zadužen je i čuvar zaštićenog područja Saša Obradović. On je nadležan za održavanje reda i zalaže se za to da se određena pravila ponašanja poštuju. 

“Ovde nije dozvoljeno kampovanje, kao ni loženje vatre, lov, ribolov, branje biljaka niti kupanje u vodi”, ističe on i dodaje da posetioci gotovo uvek poštuju ova ograničenja, a da je on tu samo da skrene pažnju turistima da prirodnu lepotu ostave onakvom kakvu su je zatekli.

Izvor “Veliko vrelo”, reka Vrelo i vodopad Veliki buk stavljeni su pod zaštitu 1. stepena jos 1995. godine, kao zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja.

 

Resavska pećina – najposećenija podzemna palata u Srbiji

 

Javno preduzeće “Resavska pećina” upravlja i samom Resavskom pećinom, najpoznatijom i najvećom pećinom istočne Srbije.

Resavska pećina nalazi se nadomak Despotovca, na nadmorskoj visini od 483 metra. Do sada istražena u dužini od skoro 3 kilometra, dok je kružna staza uređena za posetioce dugačka čak 800 metara.

“Ne postoje reči kojima bih opisala lepotu te pećine i pećinskog nakita koji se tamo može videti. Stalaktiti i stalagmiti koji se tamo nalaze su izuzetne, neopisive, lepote koju bi svako trebalo da vidi”, ističe Ivana Pavlović.

Usled pandemije koronavirusa, zaljubljenici u putovanja su se ove godine okrenuli prirodnim bogatstvima Srbije, pa se posećenost lokalnim područjima višestruko povećala.

“Ove godine smo zabeležili veliku posećenost, gotovo 20 hiljada posetilaca samo tokom avgusta meseca”, rekla je ona i dodala da Resavsku pećinu najčešće posećuju stranci i đaci prilikom ekskurzije.

Ivana Pavlović navodi da je turistima najprimamljiviji upravo mir, čist vazduh, voda, očuvanost prirode i dobra hrana koji se mogu pronaći na ovom lokalitetu. Do vodopada Lisine i do Resavske pećine se iz svakog mesta u Srbiji relativno brzo stiže, a opet, ljudi koji dođu imaju utisak da se nalaze jako daleko od bilo kog urbanog mesta.

“Ovi lokaliteti su sjajno mesto za odmor i izlet. Turistička ponuda je raznolika i bogata, a priroda uvek čista pa se ljudi posle boravka ovde kući vraćaju odmorni i zadovoljni”, dodaje ona. 

Veći broj posetilaca nije samo posledica pandemije, jer u proteklih par godina sve više stranih turista posećuje ova mesta. Privlači ih bogata turistička ponuda koja tokom leta uključuje i školu jahanja ali i viteški festival koji se odigrava kod manastira Manasije. U ovom trodnevnom festivalu, koji se održava krajem avgusta, učestvuje preko 30 zemalja svake godine.

Ivana Pavlović navodi da njihovo upravljačko preduzeće ima saradnju sa svim upravljačima na teritoriji Srbije, i dodaje da je jako važno povezati se na taj način sa kolegama zbog razmene iskustava, stalnog unapređivanja rada, dobijanja novih ideja i konstantnog sticanja znanja.

Stanovnici pećine. Fotograf: Marko Nikolić

Kroz pećinu. Fotograf: Danica Popović

Kroz pećinu. Fotograf: Danica Popović

Kroz pećinu. Fotograf: Danica Popović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autor teksta: Danica Popović, zvanični dopisnik Hidden Serbia