Akcija je trajala od 25. do 28. jula 2020. godine.

Ekipa od nas osmoro, sa dvoja kola putuje 13 sati preko Aleksinca, Kruševca, Kraljeva i sve do Višegrada, usput obilazimo spomenik Na Drini Ćuprija. Na kraju kišovitog dana stižemo do maglovitog Prijevora. U kasne sate podižemo šatore, palimo vatru i noćimo, nazdravljamo za srećan rođendan Todu. Ujutru kuvamo kafu od rakoje koja nam je ostala od sinoćne rodjendanske žurke! Nakon jutarnjeg okrepljenja ostavljamo kola i polazimo sa svim svojim stvarima od Prijevora (1662 mnv) ka jezeru gde će nam biti kamp. Pešačimo 5 km, bez problema prelazimo granicu i spuštamo se dalje ka Suhoj Jezerini, a potom preko brda sa visokom šumom stižemo na Trnovačko jezero (1517 mnv).  Na jezeru imamo izvor sa vodom, poljski VC, mesto za kamp sa već ograđenim ložištem i obezbedjeno osveženje kod čuvara jezera.

Prvi dan odmah pri dolasku na jezero, brzinski podižemo šatore i pravac Maglić (2386 mnv), iz pravca jezera. Na vrhu dešava se moje krštenje, jer je prvo preko 2000 mnv! Na vrhu se naravno oduševljavamo  pogledima na jezero u obliku srca i okolnim planama koje oduzimaju dah. Povratak je bio istom stazom. Uveče naravno sedimo oko vatre i uživano u pogledu na vedro nebo prepuno zvezda!

Drugi dan polazak na Trnovački Durmiror ali sa izmenom ekipe, bez Branka koji se dan pre malo povredio pa je za svaki slučaj ostao u kampu, a prepustio mesto Milošu koji se odmorio od vožnje i bio spreman za avanturu na 2242 mnv. Polazak je bio iz pravca katuna, sa desne strane kampa. Prolazimo katune, uživamo u pogledu i nastavljamo dalje. Na vrhu se naravno oduševljavamo pogledom na okolinu i jezero, ručamo i odmaramo i naravno fotkamo. Stvaramo dve ekipe koje se odvajaju, jedna odlučuje da se vrati istom stazom, a druga, optimistična ide u pokušaj nalaženja daljih staza ka Bioču. Ekipa od nas troje spušta se siparom, velikom strminom, u podnožju pregovaramo ali odlučujemo da ne idemo dalje bez dovoljno vode i vremena. Pravimo plan za drugi put i nastavljamo do prevoja Bojanska Vrata, gde usput nailazimo na našu ekipu. Zajedno silazimo istom stazom, pored katuna gde nas meštani okrepljuju domaćim sirom, mlekom i kajmakom. Božanstveno! Pored kravica i ovčica spuštamo se sve do jezera. Vraćamo se rano i odlučujemo da iskoristimo sunce koje još nije zašlo. Sledi nam kupanje u prijatno hladnom jezercetu. Tada nam je puno prijalo i popodnevno sunce i voda koja nas je okrepila i dala snagu!  Poslednje veče prolazi u veselju, sa kolegama iz kampa, uz vatru, pesmu i druženje do kasno!

Treći dan se pakujemo i polazimo sa stvarima na iznajmljenom konjiću nazad do Prijevora, puno nam je značio a bio je i brži od nas! Opet preko šume ali sa manje tereta na sebi stižemo do auta. Sledi nam brzo prepakiranje, formiranje ekipe i polazak najkraćom ali najtežom Crnom stazom do vrha Bosanskog Maglića! Staza je bila predvidjena da se savlada prvog dana jer spada u teške (zato se zove Crna staza) pošto nam je kiša pri dolasku omela taj plan, staza je ostala za kraj akcije! Bila je puna nesigurnih, pokidanih ili olabavljenih sajli, visina dramatična, da se zaledis. Mada je bilo i previše vruće!  Umorni na početku, ali puni snage na kraju stigli smo do vrha, nazdravili što smo živi i zdravi, upisali se još jednom u knjigu, ali kao druga ekipa, ekipa „Aronija“, odmorili i krenuli dalje. Silazak je bio planiranom Poštarevom stazom, na početku pomoću sajli (opet ovakvh i onakvih – labavih i pokidanih) ali uspevamo da se sa svom preostalom snagom pogotovo u rukama ( bez rukavica) sajlama spustimo  i na kraju dođemo do čistine! Spust je dalje bio kroz niske boriće i na kraju malo hladovine u šumi koja nam je naravno prijala! Silazak je bio predviđen do naših prijatelja koji su nas čekali u podnožju, kod puta. 
Usput na stazama smo čuli po kog poskoka ili sta god beše, nisam ga videla, i po nekog medveda (što hvala bogu nisam čula!).

Akciju završavamo puni utisaka, srećni i zadovoljni svojim, a i tuđim uspesima naravno!  Bilo je malo pozitivne treme koja nam je držala koncentraciju svo to vreme koje smo proveli na planini!

Akcija je bila nezaboravna, prelepa, sa puuuno ljubavi a na kraju sa željom za ponovnim druženjem!

Hvala Ivanu za vođstvo, svima na lepom druženju i naravno što ste me puuuno fotkali! 

 

Više fotgrafija sa ove, a i ostalih avantura pogledajte na mom instagram nalogu OVDE, ili na facebook nalogu OVDE.