Ekipa „Hidden Serbia“ ovoga puta uputila se prema jugoistoku, zapadnom obodu Stare planine, ka Pirotu, dolini potoka Bigar (zaštićenom prirodnom dobru II kategorije u vidu spomenika prirode) i selu Temska, kako bi dalje istražili zaštićena područja naše zemlje. 

Krećemo se putem preko Svrljiga ka selu Kalna, pre sela nalazi se skretanje za vodopad Bigar. 5 km od sela Kalna na 455 mnv gde se potok Bukovski uliva u reku Stanjinsku nalazi se vodopad Bigar.  Sa 35 m voda pada preko laganog, rupičastog kamena, tj. sedimentne stene bigar. 

Nakon razgledanja plitkih pećina, fotkanja vodopada i po kojeg selfija, dron shota i podvodnih shotova, pošli smo putem sa naše leve strane koji preko drvenog mostića vodi do Manastira Bigar odnosno kako kasnije saznajemo Sv. Onufrija iz XV veka (do koga se takodje dolazi i drugim putem, skretanjem pre vodopada iz pravca Kalne). Tu se ukršta jos koji putić koji se spaja sa našim, mi nastavljamo dalje i stižemo do tabli koje nam govore da su u blizini slapovi Bigra, vodopad i sam izvor. Vodopada ima ukupno 3, kao i jezerca tirkizno plave boje, punih bistre pitke i hladne vode! Tu se nalaze i ostaci par starih vodenica koje su bile vidljive i koliko toliko prilazne. Do izvora nismo išli, ostavili smo ga za sledeći put, kao novu, zanimljiviju turu za nas i posetioce koje budemo vodili. Nakon fotkanja, snimanja, što iz vazduha, što podvodno, što sa zemlje, idemo dalje ka selu Temska.

Stižemo u selo Temska, u lokalnu prodavnicu gde su glavna okupljanja 😀 Uzimamo izjave od lokalaca i branitelja reka ovog područja, najvećih boraca za reke Stare Planine, razgovaramo sa lokalcem Pirketom, kao i sa Duletom Mihajlovićem, jednim od organizatora međunarodnog naučno-istraživačkog volonterskog kampa Temska.

Nakon snimanja, fotkanja i ćaskanja sa našim domaćinom Duletom, obilazimo mesto na kome se kamp održava ( svakog leta u trajanju od 2 nedelje) u dvorištu seoske škole kao i u samoj školi. Saznajemo da tu postoji i crkva Sv. Petke kojoj se vrata otvaraju kasnije u toku dana, puštamo drona na kratko, pravimo još jedan završni dron-selfi i krećemo nazad za Niš.

Naravno usput svraćamo u Pirot, ovoga puta u piceriju „Mamma Rossa“ –  jednistvena picerija, od hrane gde je pica, npr. „Rustik“ napravljena od interesantnih kombinacija domaćih sastojaka sa Stare Planine (čvaraka, kiselih krastavčića, jagnjetine …), pa sve do samog enterijera kojim sam se oduševila, sa tako puno autentičnih detalja karakterističnih za ovaj grad … i sve to u malom prostoru koji ti prirasta za srce! 

Ekipa kao i uvek, puna znanja i snage za dalje poduhvate sa puno ideja i entuzijazma o daljoj saradnji sa upravljačima i samom projektu koji svi mi oplemenjujemo i nadamo se da će naš trud uroditi plodom! 😀

Vidimo se na sledećoj lokaciji u našoj prelepoj Srbiji!

Više fotgrafija sa ove, a i ostalih avantura pogledajte na mom instagram nalogu OVDE, ili na facebook nalogu OVDE.